1 Ovo su imena Izraelovih sinova koji su s Jakovom sišli u Egipat, svaki sa svojim domom:
2 Ruben, Šimun, Levi i Juda;
3 Jisakar, Zebulun i Benjamin;
4 Dan i Naftali; Gad i Ašer.
5 U svemu Jakovljevih potomaka bijaše sedamdeset duša. A Josip je veæ bio u Egiptu.
6 I umre Josip, a pomru i sva njegova braæa i sav onaj naraštaj.
7 Ali su Izraelci bili rodni, namnožili se i silno ojaèali, tako da su napuèili zemlju.
8 Uto u Egiptu zavlada novi kralj koji nije poznavao Josipa.
9 I reèe on svome puku: "Eto, sinovi su Izraelovi postali narod brojan i moæniji od nas.
10 Hajde, postupimo mudro s njima: sprijeèimo im porast, da se u sluèaju rata ne pridruže našim neprijateljima, da ne udare na nas i napokon ne odu iz zemlje."
11 I postaviše nad njima nadglednike da ih tlaèe teškim radovima. Tako su faraonu sagradili gradove-skladišta: Pitom i Ramses.
12 Ali što su ih više tlaèili, oni se još više množili, napredovali i širili se, tako da su Egipæani strahovali od Izraelaca.
13 I Egipæani se okrutno obore na Izraelce.
14 Ogorèavali su im život teškim radovima: pravljenjem meljte i opeke, razlièitim poljskim poslovima i svakovrsnim naporima koje im nemilosrdno nametahu.
15 Egipatski se kralj obrati i na hebrejske babice, od kojih jednoj bijaše ime Šifra, a drugoj Pua, pa im naredi:
16 "Kad u porodu pomažete Hebrejkama, dobro pogledajte oba kamena sjedala: ako je muško dijete, ubijte ga; ako je žensko, neka živi.
17 Ali su se babice bojale Boga i nisu èinile kako im je naredio egipatski kralj, nego su ostavljale na životu mušku djecu.
18 Stoga egipatski kralj pozove babice pa im rekne: "Zašto ste tako radile i na životu ostavljale mušku djecu?"
19 Nato babice odgovore faraonu: "Hebrejke nisu kao egipatske žene. One su životne. Prije nego babica doðe k njima, one veæ rode."
20 Bog je to babicama za dobro primio. Narod se množio i silno porastao.
21 A kako su se babice bojale Boga, on ih obdari potomstvom.
22 Onda faraon izda naredbu svemu svome narodu: "Svako muško dijete koje se rodi Hebrejima bacite u Rijeku! Na životu ostavite samo žensku djecu."
Versículos relacionados com Knjiga Izlaska, 1:
Izlazak 1 je početak knjige Egzodusa, gdje se prijavljuje ugnjetavanje Izraelaca u Egiptu i početak Božjeg plana da ih se oslobodi. Poglavlje započinje uvođenjem povijesti Izraelaca u Egiptu, koji su se mnogo pomnožili i Egipćani su ih doživljavali kao prijetnju. Faraon tada odluči ugnjetavati ih, porobljavati ih i narediti primaljama da ubiju muško novorođenčad. Ispod je pet stihova povezanih s temama koje su upućene u Izlasku 1:
Izlazak 2:24: "I Bog je čuo njegovo stenjanje, a Bog se sjetio svog saveza s Abrahamom, s Isaacom i s Jacobom." Ovaj stih pokazuje da je Bog čuo krik Izraelaca i sjetio se svog saveza s Abrahamom, Isaacom i Jakovom, obećavši da će ih osloboditi od Egipta.
Ponovljeni zakon 26:7: "I plačemo Gospodinu Bogu naših roditelja; i Gospodin je čuo naš glas i vidio našu nevolju, i naše djelo i svoje ugnjetavanje." Ovdje vidimo da su Izraelci plakali Gospodinu tijekom njihovog ugnjetavanja u Egiptu, a Bog ih je čuo i vidio njegovu nevolju i ugnjetavanje.
Psalam 81:6: "Uzeo sam mu teret s ramena, ruke su mu bile slobodne od košara." Ovaj stih govori o oslobađanju Izraelaca Egipta, gdje je Bog preuzeo teret ugnjetavanja ramena i oslobodio ih da imaju slobodne ruke.
Izlazak 3:7: "I Gospodin je rekao, pažljivo sam vidio nevolju svog naroda, koji je u Egiptu, i čuo sam njegov plač zbog njegovih točnih, jer sam znao njihove bolove." Ovdje Bog izravno govori Mojsiju i tvrdi da je vidio nevolju svog naroda u Egiptu i čuo njegov krik zbog ugnjetavanja.
Izaija 43:1: "Ali sada Gospodin kaže da vas je stvorio, o Jacobu, i formirao te, Izrael: Ne boj se, jer sam te pustio; nazvao sam te po tvojim imenu, ti si moj." Ovaj stih govori o oslobađanju i otkupljenju Izraela od strane Gospodina, koji ih je pozvao po imenu i obećao da ih neće napustiti.
Poglavlja: